NYC - Where dreams are made of

Ljubazna stjuaresa KLM-a me budi iz maste I dubokog sna da bi mi ponudila vecernji obrok. “Sta zelite, piletinu ili testeninu?” Uf, tek sam progledao, prekinuli ste mi prelep san. “Hocu piletinu”. “Zao nam je, nestala je, izvolite testeninu!” “Nisam gladan, niti cu da jedem”. S nestrpljenjem cekam da sletim I da dodirnem americko tlo. Aaa, koje uzbudjenje, osecao sam se bas dobro. Trebali bi pomenuti da sam samo zbog jeftine karte izabrao da letim preko Sjedinjenih Americkih drzava. Kako predrasude mogu da ubiju coveka, kako ga osiromase I kako mogu da ga ostave uskracenog za toliko lepih stvari. Svako normalan u sebi ima neku vrstu odbojnosti prema USA, razlozi za to su nebitni. Ali “Big Apple” nije USA, to je centar Sveta obojen kulturama svih mogucih nacionalnosti, u njemu zive bukvalno svi narodi ove planete, to je bez konkurencije najbolji grad na Svetu, to je grad koji nikad ne spava I na kraju, to je grad bezbroj mogucnosti I grad neverovatnog duha! Duha koji sigurno necete osetiti ni na jednom drugom mestu na planeti Zemlji.Grad koji zivi, grad koji dise zajedno sa svim svojim zaljubljenicima.  

Slecem na JFK u vecernjim casovima I posle krace carinske kontrole hvatam “Air Train”. Welcome to Jamaica station! Nisam jos na Karipskom ostrvu ali je ovaj “hood” prepun tamnoputih ljudi sa Kariba. Presedam na E-train I nastavljam dalje prema Astoria Queen’s-u. Usput, posmatram ljude oko sebe I brojim stanice Subway-a. Hvata me jeza a istovremeno I euforija, ma, ona je bila sa mnom non-stop. Prateci Bojanina uputsva, nikako se nisam mogao izgubiti. Niko se ne moze izgubiti ovde. Dolazim na Astoriu, na Steinway street I gledam kvartove I kuce sa pozarnim stepenicama. “Gde li sam se ja to izgubio? U kom sam ja to filmu?” Ali ta misao me drzi samo dve sekunde I onda shvatim. Ja sam u stvari dosao svojoj kuci! Kakav neverovatan I neopisiv osecaj! New York City je moj dom, isto koliko je I dom ljudi koji u njemu vec zive. To je prvo sto cete osetiti u ovom megalopolisu. Kao da svi stanovnici zeljno iscekuju vas, kao da svi misle ko ce jos da dodje I da kreira svoje snove u ovom predivnom gradu. Niko se ovde ne oseca kao stranac, to je tako od kada je Henri Hadson promasio svoj put I ovde osnovao Novi Amsterdam.

Setajuci Astoriom I trazeci 28-u aveniju idem euforicno ka svom cilju. Kroz par minuta, pocinje moj film. Tu su snovi postali realnost. I dalje ne mogu da verujem da se to stvarno desava, kao da nije dovoljno realno bilo. Legnes da spavas posle dugackog puta I ne mozes da se smiris jer ti je toliko nestvarno sve to da ti mozak jednostvno ne funkcionise. Ipak, zaspao sam, miran i bezbrizan, ocaran svojom trenutnom realnoscu. Moje prvo jutro u Njujorku je bilo… ali trebalo je krenuti dalje od Queen’s-a. Naravno, voznja podzemnom I izlazak na 54-toj ulici. Sam dolazak medju oblakodere u prvi mah I nije nesto ocaravajuci, ali posle par minuta sve pocinje da dobija svoj smisao. Svi ljubitelji “ istorije umetnosti” I “stare arhitekture” ce verovatno reci da to I nije nesto posebno ali ne,ne, to je obicna sujetna laz. Oblakoderi na Menhetnu I te kako imaju svoju ulogu I smisao, iako su sive boje oni su predivni, ocaravajuci, impresivni kao celina. Vecina njih, ukljucujuci I EMPIRE STATE BUILDING je gradjena pre II svetskog rata (CRYSLER-ova zgrada takodje), sto je nezamislivo I ne pojmljivo za to vreme, pogotovo ako se uzme u obzir I “Velika Depresija”. Mnogo nerealnih stvari ovde postaju vrlo stvarne. Nastavljam setnju Fashion Avenijom prema Times square-u.Bombardovanje reklamama I nepotrebnim informacijama. Uvece je jos “gore”, jednostavno ne znas gde bi pre gledao jer mi toliko stvari skrece paznju da ja kao posmatrac ostajem potpuno zbunjen. Inace, ovaj mali trg koristi tokom noci osamdeset posto struje celog Menhetna. Sve bljesti, svetla na sve strane. Stvarno se osecam kao da sam u nekom filmu. Pored mene trcecim korakom prolaze Njujorcani raznoraznog profila: poslovni I lepo obuceni ljudi, tamnoputi kao “gangsteri” sa pantalonama na pola dupeta, zgodne I doterane devojke, ofucani umetnici u nekom svom fazonu I nekoj svojoj realnosti, Jevreji sa njihovim kapicama, Azijati sa svojim aparatima I mnogi drugi. Ne vredi nabrajati. Jednostavno, ne postoji neki profil ljudi I neka nacija koja ne moze da se vidi na ulicama nemirnog grada. Planski gradjeno ostrvo I pravougaone raskrsnice ti znatno olaksaju posao prilikom setnje I obilaska. Usput, Ameri nisu imali toliko puno “ratnih heroja I znamenitih licnosti” u njihovoj istoriji (kao mi na pr.), pa im se ulice jednostavno obelezavaju brojevima. Dakle, nema gubljenja I lutanja, sve je prosto da prostije ne moze biti. Preko dvadeset linija metroa ce vam znatno pomoci I u mnogome olaksati kretanje a istovremeno ce vas ta voznja lagano uspavati I podsetiti na neke cuvene filmove snimljene u ovom gradu.

Odlazim na vrh najvise zgrade I izbezumljen gledam na Hadson reku, na Jersey, na gornji I donji deo, na ostrva Elis I Liberty… Ah da, Central park! U svoj toj biznis dzungli, u svom tom haosu I izmedju svih tih oblakodera nalazi se predivan park ogromne povrsine gde se izgubite u zelenilu I za trenutak zaboravite da se nalazite u gradu od preko dvadeset miliona stanovnika. Zooloski vrt, fontane, jezera, lepo uredjene staze I setalista, ulicni sviraci, pantomimicari itd. samo su jedan deo ogromne celine. U blizini Central parka se nalaze jos I muzej grada, zatim Metropoliten, prirodnjacki muzej I jos par veoma interesantnih galerija. Gde sad da krenem? Kupio sam propusnicu “kao svaki pravi turista” I krenuo u muzej grada. Henri Hudson je ploveci za Holandsku kraljicu stvarno slucajno dosao na ove prostore, ali gledajuci istoriju Njujorka I slusajuci stare price, grad nikako nije slucajno postao centar Sveta. Iako je bilo dosta hladno, krenuo sam busom sa otvorenim krovom da se vozim do Bruklina. Jos jedan zanimljiv “hood” I jos malo divljenja mostovima “Menhetn” I “Bruklin”. Drugi pomenuti je gradjen krejem devetnaestog veka preko Istocne reke I bio je jedan od prvih lancanih visecih mostova na Svetu a dugo vremena je bio najduzi viseci most na Svetu. Danas I dalje pleni svojim ponosom I svojom grandioznoscu. Isao sam I peske preko njega, nisam mogao nikako da odem iz Njujorka a da se ne prosetam cuvenim mostom.Usput,pre I posle toga, setnja “Wall Street”-om, Malom Italijom, Kineskom cetvrti I bleja na “Union square”-u. Grad hiljadu mogucnosti vas nikad nece ostaviti u dosadnom raspolozenju.

Krstareci rekom koja nosi ime po cuvenom Englezu, imao sam prilike da izbliza vidim francuski poklon ovom gradu, koji je vec dugo zastitni znak Amerike. U blizini, “Staten Island” I ostrvo Elis kao I mali deo Dzersija. Opet sam impresioniran oblakoderima Menhetna. Nema bliznakinja da se isticu ali gledajuci ostrvo sa reke, zgrade deluju toliko veliko I toliko jedinstveno. Nije bilo kraja mojoj sreci I odusevljenju. A takav je bio I sam trenutak, takvi su bili svi trenutci, takvi su bili dani provedeni u Njujorku. Odlazio sam iz tog grada ali sam se ubrzo vratio. Imao sam I tu srecu da sletim onda kada svetla grada obasjavaju celo nebo. Neverovatan je pogled nocu na oblakodere Njujorka. Opet, moram da koristim tu rec. Sve je u tom gradu bilo neverovatno. Duh, grad, vreme u njemu, price, desavanja pre I posle toga. Kao da u neke stvari nikad ne mozes da poverujes. Ili ne zelis?! Mozda je to bio samo san? Ali, ne , Njujork je samo mesto gde se kreiraju snovi, gde pocnes da verujes u neke stvari kakve god da su. Na odlasku, pljusti ledena kisa. Ona mi je ,u stvari, pomogla, kapuljaca na glavi mi je sakrila sve lose stvari na mom licu, ali na dolasku na terminal, neke stvari nisam mogao da sakrijem. Oci prenose govor srca, one su uvek najiskreniji deo neke osobe. Moje su samo pricale istinu!

Vraticu se u “Veliku Jabuku” kad tad. Njegov duh me jednostavno vuce, zove. Uvek cu voleti ovaj grad I vreme provedeno u njemu. Duh Njujorka je nemoguce zaboraviti, secanje je nemoguce izbrisati a vreme je nemoguce vratiti. Tacno je kao sto Alisa kaze: Njegove ulice ce te uciniti novom osobom, njegova svetla ce te inspirisati, New York… New York… New York…

http://jungletribe.com/putovanja/njujork/

Sicilija - Mafija, masline, vino i jos ponešto

Lagana igra talasa na zlatnožutom pesku,borba između kopna i vodene sile, ostrva koje preseca morsko prostranstvo. Sicilija je od pamtiveka imala skoro sudbonosnu moć privlačnosti na različite narode. Dolazili su skoro svi koji su, bar neko vreme, vladali svetom. Stari Grci dali su joj ime Trinakrija. Izgledala im je pokretno, kao da pluta po površini mora. Lik boginje polodnosti okružen sa tri noge,simbolizuje tri rta. Tri mora zapljuskuju obale ostrva: sa severa je Tiransko, sa jugozapada Afričko,a sa istočne strane Jonsko more. A iznad svih ’’Mare meditteraneo’’,sredozemno more koje razdvaja Afriku od evropskog kontinenta. Ostrvo okružuje preko 1000 kilometara obale. Talasasti krajolik pretežno određuje konture najvećeg ostrva Sredozemnog mora. U proleće od marta do maja,sicilijanska flora se razvija do svoje potpune velelepnosti i bogatstva boja. Brojni osnivači obezbedili su raznolikost biljnih kultura. Grci su doneli masline i vinovu lozu. Sicilijansko vino danas zauzima stabilnu poziciju na svetskom tržištu. Grci su doneli i žitarice što je Rimljanima, koji su došli posle njih bilo više nego drago. Unutrašnjost ostrva postala je riznica žitarica za ’’Imerium Romanum’’. Danas se ’’grano duro’’, čvrste vrste žitarica,koriste za svaku bolju vrstu paste. Na 3.320 metara pred nama se otkriva poreklo Sicilije. Vulkansko područje koje se napaja od užarenih ivica afričke kontinentalne ploče,koja se na ovom mestu sudara sa evroazijskom.  

Sicilija je ostrvo tajni. Odgovori na mnoga pitanja gube se u mraku njene istorije, komplikovane, višeznačne i burne, koja priča o nezasitoj vladavini uvek novih osvajača. I pored toga što pripada Italiji, ona čini poseban svet, svojevrsnu enklavu nastalu usled viševekovne odsečenosti od glavnih tokova života u Evropi. Naziv ostrva je izveden od Sikula (Sikulli), jednog od prvih naroda koji je tu,kako se pretpostavlja,pre 33 veka dolutao sa Apeninskog poluostrva. U to vreme su ostrvo nastanjivale i neke druge grupe. U antičko doba, Sicilija je tokom nekoliko zlatnih vekova bila pravi raj na zemlji, plodna enklava, okružena morem,u kojoj su se gajili citrusno voće, vinova loza i masline. Ostrvo je stalno bilo značajan plennovih osvajača. Neki od njih kao što su Grci,Arabljani i Normani brinuli su os vojoj koloniji,čineći od nje centralno mesto mediteranskog sveta. Ali već Rimljani, Francuzi, Španci, koji se pamte po zlu, bili su, kako smatraju mnogi Sicilijanci,samo uzurpatori koji su bez mere eksploatisali njeno bogatstvo.

I pored toga što Sicilijanci danas čine mešavinu svih naroda koji su jednom osvajali ostrvo, oni imaju svest o svojoj posebnosti. Vekovi loše ili neuspešne strane vladavine su učinili da nijedan Sicilijanac koji drži do sebe nema mnogo poverenja u vlast,negira mnoge javne institucije, nerado se prihvata društvenih uloga,a potrebu za lojalnošću oseća,uglavnom,prema vlastitoj porodici. On je ne toliko građanin, koliko član svoga klana,što takođe objašnjava i dalje jaku poziciju mafije na Siciliji,koja je do nedavno kod običnog građanina izazivala veći strah nego opasnost od eksplozije Etne. Pun rezerve, hladni karakter Sicilijanaca,koji posetiocima ove tople zemlje može izgledati čudno, u suprotnosti je sa ogromnim bogatstvom kulturnog nasleđa ostrva. Baroknim crkvama, normanskim palatama, pa čak i rimskim mozaicima nema ravnih u Evropi,a čari vulkanskih Liparskih ostrva i Etne koja se dimi izazivaju zaista vrele emocije. Turisti su ovde rado viđeni jer ostrvaljani su prvo kulturni i radoznali kada je u pitanju svet,a drugo preduzimljivi i svesni da ovi novi osvajači sa fotoaparatima i rancima mogu za Siciliju biti ekonomski spas. Krajem XVII veka snažan zemljotres razorio je većinu gradova na jugoistoku ostrva. Na njihovim ruševinama nastale su brojne građevine u špansko-sicilijanskom barokntom stilu.

U Palermu se svuda vide tragovi niza vladara koji su se uzastopno smenjivali na Siciliji. Biseri arapske,normanske i barokne arhitekture i umetnosti se ovde na svakom koraku mešaju sa savremenošću. Palermu je prilepljena etiketa mafijaškog grada. I zaista, ovde,u ovom najprometnijem sicilijanskom gradu,italijanska hobotnica ima najviše poslova.  Teško je precizno odrediti kada je mafija nastala. Neki istoričari smatraju da je to bilo već u XII veku,kada su Sicilijanci stvarali tajna udruženja protivnika Svetog Rimskog Carstva. Prema drugima, počeci ove organizacije se vezuju za vreme Burbona koji su,želeći da zavladaju dalekom provincijom,vlast poveravali bivšim kriminalcima.

Monti Sikani, planine koje se nalaze na granici između zapadne i južne Sicilije,gotovo su nenastanjene. One su prava retkost na ostrvu. Tu vredi svratiti na trenutak predaha,naročito u sezoni,kada su sva najčuvenija mesta i spomenici na ostrvu opsednuti.

Izlet u Kazale se savršeno može povezati sa putem u Morgantinu,arheološko nalazište sa grčkim ruinama.

Ćefalu,gradić na severnoj obali Sicilije,zapadno od Eolskih ostrva. Čoveka oduševljava sam njegov položaj u podnožju ogromnog stenovitog brda koje podseća na glavu. U ovom gradiću možete da uživate u srednjovekovnoj gradnji sa uskim uličicama i lepim tgovima na kojima rastu palme i da se divite veličanstvenoj normanskoj katedrali sa najstarijim mozaikom na ostrvu. Inspirativnim uličiama grada konkuriše veličanstvena plaža.

Sicilija podseća na veliki  sud u kome su se tokom vekova izmešali raznorodni sastojci. Uticaji sa različitih strana su se sačuvali,ne samo u arhitekturi gradova,zdanjima crkava i ukrasima zamkova, već i u sicilijanskom načinu života.

http://jungletribe.com/putovanja/sicilija-2/

Berlin - Inspiracija umetnika

Berlin je druga najveca prestonica Evrope. Ono sto ovaj grad izdvaja od drugih evropskih gradova jeste gomila izbora koja vam se pruza vec pri prvom susretu sa njim. Berlin je grad razlicitosti, susret starog i novog, susret ukusa i stavova. Daleko najpoznatiji simbol Berlina jeste cuveni berlinski zid koji je od 1961.  do 1989. godine razdvajao grad na istocni i zapadni deo. Po gradu se na vise lokacija mogu videti ostaci ovog cuvenog zida. Najveci sacuvani deo je pretvoren u galeriju na otvorenom dugu cak 1,3 km. ( East Side Gallery). Zanimljivo je napomenuti da su nakon rusenja zida ostaci prodavani na aukcijama, tako da se danas  veci ili manji delovi Berlinskog zida mogu naci i van Nemacke. Moze se videti i u Seulu, Cikagu,Njujorku, Luksemburgu, Madridu, Buenos Airesu a ima ga cak i u Vatikanu! East Side Gallery je nezaobilazno mesto za svakog posetioca Berlina i nikako ne biste smeli da propustite priliku  da uzivate u grafitima, delima ulicne umetnosti, kojima je zid oslikan. Kada je rec o razlicitostima, ne mozemo da ne pomenemo muzej Checkpoint Charlie, koji predstavlja nekadasnju granicu izmedju americkog i sovjetskog dela Berlina. Na toj granici danas mozete dobiti pecat u svom pasosu koji je dokaz da ste granicu presli legalno.    

Za vreme Drugog svetskog rata, Berlin je potpuno srusen, ali je ubrzo podignut, kao iz pepela. Jedna od gradjevina koje su obnovljene jeste zgrada Reichstag-a, koja je dobila i staklenu kupolu, koja simbolizuje potpunu transparentnost politicara prema svojim gradjanima. Turistima je dozvoljena setnja kupolom, ali za ovu atrakciju, termin morate zakazati mnogo ranije.  Iznad trga Alexanderplatz izdize se najveci televizijski toranj, koji vam pruza savrsen panoramski pogled na grad. 

Kako bismo vam bolje docarali razlicitost koju Berlin nosi sa sobom, uporedicemo Postdamerplatz , jedan od najmodernijih delova grada i skvotove, delove grada u kojima zive umetnici. Najpoznatiji skvot u Berlinu jeste Taheles, koji je zatvoren pre dve godine. 

Kada je rec o mladima, oni ce se  ovom gradu najbrze prilagoditi. Clubbing u Berlinu je jako popularan, a zagarantovano je to da ce svako pronaci svoje savrseno mesto za izlazak. Najpopularniji klub jeste Trezor, i to je mesto na koje ce Vas uputiti svaki stanovnik Berlina koga upitate za savet. Najbolji klubovi locirani su u cetvrti  Prenzlaner Berg. Za ljubitelje umetnosti, ovaj grad takodje pruza mnogo izbora. Od muzeja Pergamon koji cuva kanon zenske lepote- Nefertiti, do galerije Salvadora Dalija i najpoznatijeg muzeja vostanih figura Madame Tussauds.

 Kada je rec o hrani, nikako ne smete propustiti priliku da probate currywurst, jer se retko gde nadje bolji. Ne treba izbegavati restorane koji su smesteni na metro stanicama, jer se tu nalaze jedni od boljih fast food restorana.

Posetite grad “dece sa stanice Zoo”, grad koji je inspirisao Davida Bowie-a, grad umetnika i liberalnosti. Na Vama je da odlucite da li cete to uciniti za vreme Medjunarodnog filmskog festivala ili za vreme festivala Svetlosti, kada je ceo grad saren i veseo. Mozete to uciniti i za vreme svetskog sajma turizma, ITB-a ili pak nekim sasvim obicnim danima. Jedno je sigurno- Berlin ce na Vas ostaviti poseban utisak koji cete pamtiti zauvek.

By Marija Radovanović

ISTANBUL - VRATA ORIJENTA

Magično mesto na kom se sudaraju i prepliću istok i zapad, islam i hrišćanstvo, tradicionalno i moderno... Istanbul je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. Zauzimajući obe strane Bosforskog moreuza, ovaj istorijski grad oduvek je predstavljao most između Evrope i Azije. Kroz vekove je bio prestonica Rimskog, Vizantijskog i Otomanskog carstva, a danas je moderan grad i kulturni i privredni centar Republike Turske. Kuda god da krenete u ovom čarobnom gradu, naići ćete na tragove njegove veličanstvene prošlosti.

Upoznavanje Istanbula započinjemo laganom šetnjom kroz njegovu istoriju. Na raskršću Bosforskog moreuza, zaliva Zlatni rog i Mramornog mora, u starom evropskom delu grada, nalaze se značajni spomenici svetske kulturne baštine. Baš na ovom mestu, kao da prkose jedna drugoj, stoje dve veličanstvene građevine, Aja Sofija (poznata i kao Crkva svete mudrosti, nekada najveća hrišćanska crkva, koja je padom Vizantijskog carstva pretvorena u džamiju, a osnivanjem Republike Turske u muzej) i Plava džamija (izgrađena za vreme Otomanske imperije kako bi parirala veličini i lepoti Aja Sofije), oslikavajući dve epohe ovog grada. Put nas dalje vodi u raskošnu Topkapi palatu koja najbolje svedoči o bogatstvu i moći Otomanske imperije. Blago koje se krije iza kapije ove raskošne palate vraća nas nekoliko vekova unazad i bar na kratko nam otvara vrata tajnih sultanskih odaja i vrtova.

 Dok smo još u srcu starog grada koristimo priliku da posetimo i misterioznu Cisternu Baziliku (najveći podzemni rezervoar vode iz vizantijskog perioda), kao i da se prepustimo čarima Kapali čaršije (najstarije i najveće zatvorene pijace na svetu), gde uživamo u sjaju i šarenilu orijenta i cenkanju sa lokalnim prodavcima. Usput šetamo prelepim starim ulicama koje krase drvene kuće i šarmantni kafići sa malim baštama, u kojima provodimo trenutke odmora ispijajući čaj od jabuke ili salep i sladeći se ukusnim turskim specijalitetima opijeni mirisom nargila. 

  

Preko Zlatnog roga, poput vremeplova, most Galata nas vodi u novu epohu. Posebnu draž šetnji preko mosta daje bezbroj pecaroša na njemu i mnoštvo kafića i ribljih restorana koji se nalaze ispod mosta. Iznad nas se izdiže čuvena Galata kula na čijem vrhu se nalazi terasa sa koje se pruža neverovatan pogled na ovaj očaravajući grad. Od ove tačke gradskim ambijentom dominira arhitektura s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka i Istanbul sve više podseća na moderne evropske gradove.

Do trga Taksim i spomenika Republike vodi nas najživopisnija ulica u gradu, Istiklal ulica, u koju se tokom dana uliva reka turista (čiji broj dnevno dostiže čak tri miliona), a sa zalaskom sunca ona se transformiše u epicentar noćnog života. Ono što ovu ulicu čini posebnom je i crveni ’’nostalgični tramvaj’’ koji je ujedno i jedino dozvoljeno prevozno sredstvo u ovoj inače pešačkoj zoni.

 Jednu od autentičnih atrakcija grada na Bosforu predstavljaju i ulične mačke, koje srećemo na svakom koraku. Prema statistici, verovali ili ne, na svakih pet kvadratnih metara gradske površine dolazi jedna mačka, a većina ih živi na ulici. Pored njih, bitno mesto u turskoj kulturi i tradiciji zauzimaju i lale, cvet koji danas prvenstveno asocira na Holandiju, a zapravo potiče sa ovih prostora.

Naš boravak u Istanbulu upotpunjuju krstarenje Bosforom i poseta omiljenom izletištu građana Istanbula, arhipelagu Prinčevskih ostrava u Mramornom moru. Dok krstarimo između Evrope i Azije uživamo u pogledu na Dolmabahče palatu (prvu, i jednu od najlepših, koja je građena pod uticajem evropskog stila na otomansku kulturu u kojoj su svi satovi zaustavljeni u vreme kada je preminuo Kemal Ataturk, osnivač  savremene Republike Turske), letnjikovce i vile na obali Bosfora, kraj Ortakoj (simbol tolerancije između rezličitih religija u Istanbulu, mesto na kome vekovima u miru jedna pored druge stoje džamija, crkva i sinagoga, i jedno od centralnih mesta okupljanja mladih tokom letnjih meseci), Ataturkov most (sedmi po veličini viseći most na svetu i prvi koji je spojio Evropu i Aziju), Bajlerbeji palatu, pravimo kratku pauzu i iskrcavamo se na azijskom kopnu (koje nije toliko bogato znamenitostima kao evropski deo grada, ali predstavlja sliku svakodnevnog života gradskog stanovništva), sa vetrom u kosi nastavljamo put natrag u pratnji brojnih galebova.

Predah od gradske gužve nalazimo na Bujukadi (što bi u bukvalnom prevodu značilo Veliko ostrvo), najvećem i najpopularnijem Prinčevskom ostrvu. U prošlosti ovo ostrvo je bilo utočište prognanih prinčeva i princeza, koji su ugrožavali tron tadašnjih imperatora, a danas je predivna oaza u kojoj se kao prevozna sredstva koriste isključivo bicikli, kočije i stopala.

U Beograd se vraćamo nasmejani, puni utisaka, opčinjeni duhom prohujalih vremena, a Istanbul zauvek ostaje u našem sećanju i srcima.

By Teodora Nikolić

Vroclav – grad kojim vladaju patuljci

Obuo sam svoje čizme, umotao lice i vrat šalom, zakopčao kaput, stavio kapu i krenuo put severa, ka braći sazdanoj od zime i vrele slovenske krvi. U poljanama hladnog severa po kojima su naši daleki rođaci Poljaci i dobili ime, oni su našli svoj mir, zapalili prve vatre i polako počeli da krote prirodu. Upravo tamo sam krenuo. Tamo gde su u dolinama velikih reka – Visle, Odre i Varte, još pre 12 vekova počeli da se gnezde i zidaju prve gradove. 

Moj put me je vodio pravo u srce jednog od njih. Taj put vodio je u Vroclav.

 

Na centralnom gradskom trgu rapsodija boja sa fasada kuća iz 18. veka te odmah ošamuti i uvuče u bajku koja ti se odigrava pred očima i ništa ti ne bude jasno u prvi mah. Onda kada se malo prilagodiš, počneš da primećuješ stvari i detalje. Na nekim od ovih starih kuća se nalaze statue zlatnih životinja, a to je zato što nekada davno kućama nisu dodeljivani brojevi, već nazivi prema simbolima porodica koje su u njima živele. Kuća zlatnog psa je ukleta, a u kući zlatnog pelikana jedna ljubazna bakica prodaje bombone punjene vodkom. Čudan grad. Od kuće zlatnog dvoglavog orla do kuće grifona. Statue patuljaka koji kradu sladoled iz obližnje poslastičarnice.

Pogled i misli ti onda okupira astronomski sat koji se nalazi na najvećoj Gradskoj kući u Poljskoj koju su gradili 300 godina. U njenim podrumima se nalazi jedna od najstarijih očuvanih pivnica u Evropi, stara skoro 800 godina, a po koje sveže i nepasterizovano pivo su ovde voleli da popiju Šopen i Gete.

Kaldrma je pod nogama. Ulice dalje vode do zgrade Univerziteta Vroclava sa kojeg potiče čak 9 nobelovaca, ali taj podatak deluje apsolutno nebitan kada ispred ovog umetničkog čuda visoko na pijedestalu stoji statua golog mačevaoca. Sve svoje osim mača je prokockao i tu je danas da studente opominje da budu obazriviji s porocima. Barokna magija samo nastavlja da draži čula. Iza rešetaka na zgradi bivšeg zatvora pokunjen i sam sedi okovani patuljak.

Prelazimo preko jednog od 303 mosta koji su se nalazili u gradu pre Drugog svetskog rata i ulazimo u religijsko jezgro grada smešteno na dva ostrva. Noć se već spušta na grad i zima počinje da opseda. Opkoljeni smo ogromnim gotičkim katedralama. Pojavljuju se svetla u mraku. To su gasni fenjeri koji se svakog popodneva ručno pale kao nekada u davnim prošlim vremena. Baš na ostrvu Tumski počelo je naseljavanje i razvoj grada pre 12 vekova. Kao neboderi iznad rustičnih, a opet savršeno uređenih ulica izdižu se preko 70 metara visoki tornjevi crkve Svetog Krsta i katedrale Sv. Jovana Krstitelja. U ovoj katedrali se nalaze orgulje stare čitav vek i kada su napravljene bile su najveće na svetu. Ovde su i koraci nekako odmereniji, atmosfera je svečanija i strahopoštovanje nas je sve pomalo umirilo. Šetamo i dalje i zima nas polako uspavljuje. Deluje kao da je granica između bajkovitosti i realnosti sve neodređenija. Legenda kaže da je lav ispred ulaza u katedralu odličan slušalac i da nakon što mu se ispovediš, rešenje problema će ti se nekim čudnovatim putem ukazati prilikom prelaska mosta u povratku ka gradu. Šta je istina, a šta samo urbana legenda? Više nisam ni sam siguran, kad svuda po gradu viđam statue patuljaka. U svakoj ulici u koju zakoračimo čekaju nas nove priče, nove zanimljive građevine i pejzaži i sve deluje tako neverovatno.

Ono u šta sam jedino siguran je da je istorija bila nemilosrdna prema ovom gradu, jer u Evropi malo koja sila nije vladala Vroclavom, a opet s druge strane, deluje mi kao da im je svima oprošteno i kao da je od svih njih ovde ostalo samo ono najbolje. Sloveni su ovde posadili svoje bogatstvo duha i religioznost, nakon toga Habzburzi su u njihov svet uneli plansko uređenje i visoku umetnost, a Prusi su sa na sve to dodali disciplinu i ratobornost. Dobili smo grad koji drži do svoje autentičnosti i koju nakon toga nijedna od totalitarnih režimskih čizama nije uspela da pokori, iako su poneke uspele da ga pregaze i osvoje.

To je bajka o Vroclavu.

I to je istina o Vroclavu.      

By Nemanja Lukić Frka

Belgija – zemlja piva, čokolade i važnih odluka

Svi znamo da se u u Belgiji nalaze sedišta Evropske Unije i Nato pakta. To je neka prva asocijacija na ovu zemlju. Pri pomenu Brisela, većina nas zamišlja poslovne ljude koji večito negde žure, i eurokrate kako mašu zastavicama evropske unije i pevaju odu radosti.  Ali to nije nešto sa čime ćete se prvo susresti prilikom dolaska u ovu prestonicu.

Brisel, prevedeno sa staroholandskog jezika znači dom u močvari. Ko bi danas poželeo da živi u močvari? Iako ima dvesta kišnih dana u godini,  lošu infrastrukturu i armiju eurokrata koji dane provode u staklenim zdanjima evropskih institucija, ovaj grad ipak ima svoje čari kojima svake godine uspe da privuče mnoštvo turista. Nemojte se začuditi ako naiđete netaknute kvartove u Art Nouveau stilu, a odmah pored njega stambeni blok. Većina starih zgrada je uništena 60-ih i 70-ih godina u procesu poznatom pod nazivom ’’briselizacija’’. Međutim, ako odete malo dalje od centra grada, naići ćete na prelepe parkove, netaknutu prirodu i lepo uređene kvartove. Brisel je poznat i po antikvarijatima. Ceo Moralles kvart obiluje radnjama u kojima možete naći nameštaj, umetničke predmete iz celog sveta, slike, knjige. Dominiraju predmeti iz Afrike, tačnije Konga, gde je Belgija nekada imala svoju koloniju. Ovaj kraj je posebno posećen nedeljom, kada svi dođu na buvljak u potrazi za novim predmetima.

Belgija je veoma poznata u svetu po pivu. Tradicija proizvodnje piva se neguje još iz perioda krstaških ratova. Zahvaljujući posebnoj gljivici, Brettanomyces bruxellensis, koje se mogu naći isključivo u okolini Brisela, tamošnje pivo se smatra najboljim na svetu. U prosečnom kafiću možete birati izeđu 50 vrsti piva. Ukoliko se nađete u Briselu, nemojte preskočiti odlazak u Delirium, pivnicu koja drži prvo mesto u Ginisovoj knjizi rekorda sa preko 2400 vrsti piva. Trapist, Pils, Belo, Kriek samo su neka od mnogobrojnih.

Sour Geuze ima jedinstven ukus. Mnogi turisti kažu da kad ga pijete, imate osećaj kao da povraćate pivo umesto što ga ispijate, sa čime se lokalno stanovništvo ne slaže. Specifičan ukus proističe iz procesa prirodnog vrenja, što je tipično za proizvodnju piva u okolini Brisela. Poznata imena ove vrste su Cantillon, Girardin i Boon.

Poslastica koju defintivno treba spomenuti je čokolada. Zašto je Belgija poznata po čokoladi? Priča počinje u XIX veku, kada je ambiciozni Švajcarac, Žan Nojhaus (Jean Neuhaus), stigao u Brisel i otvorio apotekarsku poslastičarnicu. I dok je Žan u podrumu pravio slatkiše protiv kašlja, likere za stomačne tegobe i table gorke čokolade, njegov sin je izučio poslastičarski zanat, i pridružio se ocu u radnji. Umesto lekova, počeli su praviti slatkiše od karamela, praline, trufle, čokolade sa vanilom i sl. I time postali najbolja čokolaterija u gradu. Danas je Nojhaus sinonim za prefinjenost i kreativnost nudeći  ukusne čokolade i praline sa šampanjcem, konjakom, laticama ljubičice, marcipanom, ’Satanu’, ’Mefista’ itd. Što je Tifani za dijamante, to je danas Neuhaus za čokoladu.

Da li ste znali, da se u Belgiji godišnje proizvede 220 hiljada tona čokolade, a najprometnija prodavnica je briselski aerodrom.

Što se tiče hrane, briselska kuhinja se smatra jednom od najboljih u svetu. Zasnovana je pretežno na morskim plodovima i divljači. Nezaobilazan je pomfrit, koji Belgijanci jedu praktično uz sve. Čak ga serviraju kao prilog i uz morsku hranu. Pomfrit je nacionalni ponos. U Brižu se nalazi i muzej posvećen ovom specijalitetu. Možete pričati o svemu, ali ako na bilo koji način, Belgijancu kažete da mu pomfrit nije uspeo, veoma ćete ga uvrediti. U moru restorana koji se trude da na sve načine privuku što više gostiju, ono što će vam sigurno zapasti za oko, jesu njihova čudna imena. Samo neka od imena koja nisu prošla neopaženo su: ’’Tigrove suze’’, ’’Dobro veče Klara’’, ’’Seoski idiot’’, ’’Ko će večeras prošetati psa’’ i sl.

Brisel nije posebno živ grad, a to pogotovo važi za jesen-zimu, kada kiša neprestano pada. Tada čak i oni najuporniji odustaju od izlaska i radije ostaju kod kuće. Brisel mnogi ne vole upravo zbog klime, koju pojedini jako teško podnose. Kiše su česte, velika je vlaga a može se desiti da se u toku jednog dana promene čak tri godišnja doba. Tako da i u sred leta, možete videti Belgijance kako izlaze iz kuće sa kišobranom.

Za razliku od drugih evropskih gradova, u Briselu ste okruženi ljubaznim i nasmejanim ljudima, što se danas retko viđa. Glavni utisak je da se sve dešava mirno, tiho, bez ikakve žurbe i nervoze. Stanovnici Brisela su jako otvoreni, i uvek raspoloženi za ćaskanje sa turistima, posebno uz pivo, a ako im se dopadnete, mogu da Vas pozovu i na partiju bilijara ili stonog fudbala. Ukoliko imate priliku, nemojte ga zaobići, iznenadićete se šarmom ovog grada. Od gotike, renesanse i baroka preko art deko-a do modernih građevina. Istorijski spomenici, muzeji i evropske insitucije. Studenti, turisti, ljudi svih nacionalnosti, boja i veroispovesti, učiniće da ovaj grad doživite na neki njemu svojstven način, a ne samo kao sedište institucija odakle nam ponekad dolaze ne baš najsjajnije vesti.

By Jelena Luković

Granada - poslednje uporište Mavara

Čudesna je ova Španija. Toliko toga ima da pokaže, toliko ukusa da zadovolji, a ako ste ljubitelj putovanja, istorije, kulture, hrane, prelepih predela, dugačkih plaža i veselih ljudi, onda se može reći da je pravi raj! Decenijama privlači milione turista koji ne  mogu da odole njenim lepotama. Nemoguće je ostati imun na takav spoj istorije I kulture, upotpunjen prirodnim lepotama I gostoljubljivošću naroda. Nekima je dovoljno pomenuti koridu, flamenko, sangriju, Dalija I Gaudija, ili jednostavno reći im Madrid, Barselona, Valensija ili Malaga, pa da pocnu da pakuju kofere. Dobar geografski položaj, prijatna klima, raznovrsnost reljefa, obale koje zapljuskuje i Sredozemno more i Atlantik, neverovatno bogato istorijsko nasleđe i ljudi koji ovde žive sa svojim običajima i folklorom svrstavaju Španiju u red turistički najatraktivnijih zemalja sveta. Zbog toga je ova zemlja na listi želja svih svetskih putnika. Ljubitelji putovanja sa naših prostora tek poslednjih godina stidljivo kreću ka ovoj južnoevropskoj zemlji, čija je udaljenost čini manje dostupnom, pa naši turisti putuju uglavnom samo do Katalonije, koja nam je geografski najbliža, ali propuštajući priliku da upoznaju ostatak Španije, koja je toliko velika I raznovrsna, da bi je trebalo posetiti više puta!
Za istinsko upoznavanje pravog duha Španije, trebalo bi se uputiti ka jugu zemlje, u čarobnu I toplu Andaluziju! Postojbina flamenka, koride, čuvenih španskih gitara, magičnih pejzaža i kultura raskošne lepote, Andaluzija je dom i nekih od najvećih umetničkih genija, poput Velaskeza i Pabla Pikasa. Duh ovog podneblja je opisao i Ernest Hemingvej u svom romanu „Sunce se ponovo rađa“. Al-Andaluz, kako su je nazivali Arapi, ujedno predstavlja i vekovnu sponu španske, arapske, romske i jevrejske kulture, koje su, svaka na svoj način, utisnule pečat ovom delu Pirinejskog poluostrva i načinile ga jednom od najuzbudljivijih turističkih destinacija. Ova je jedna od najmnogoljudnijh regija čitave Evrope, u kojoj živi čak 7 miliona stanovnika! Na dodiru Evrope I Afrike, hrišćanstva I Islama, nastale je bogata kultura u kojoj su najdublji trag ostavili Mavari. Uz poznate obale Kosta del Sol (Obala Sunca) I Kosta de la Luz (Obala svetlosti), smešteni su najlepši gradovi Andaluzije kao što su Malaga, Sevilja, Kordoba, Marbelja, Kadiz...a tu su I čuvena španska sela ( Pueblos Blancos).
Jedan od dragulja iz bogate riznice Andaluzije je I Granada. Čudesan grad na obroncima planine Sijera Nevade, koji je od Malage, centra ove oblasti, udaljen svega 136 km, nikako ne bi smeo da bude zanemaren pri obilasku ove regije na jugu Španije… Po čitavom gradu, istaknuti su simboli Granade čije ime u prevodu znači NAR. 

        Najznačajniji trag u kulturi, umetnosti I arhitekturi ostavili su Mavari ( Arapi iz Severne Afrike), koji su Granadom vladali od VIII do XV veka, a posebno važan period u njihoj vladavini predstavlja razdoblje od 1238. do 1492. godine  kada na vlast stupa dinastija Nasrida. Za vreme mavarske vladavine grad je nosio ime Garnata, dok je prvobitno bio hriscanska Elvira. Bez kapi prolivene krvi I nakon 4 meseca opsade, koju su ispred tvrđave Alhambre vršili španski kralj Ferdinand II od Aragona I kraljica Izabela od Kastilje, grad je 2. januara 1492. prešao u ruke Španaca. Tada je mladi mavarski sultan, Špancima znan kao Baobdil, napustio ovaj grad i bio prognan u Afriku. Kazu da je sultan odlazeci iz grada zastao kako bi poslednji put uputio pogled ka Alhambri I tada duboko uzdahnuo. Postoji čak I mesto na obroncima Sijera Nevade za koje se veruje da je bilo upravo to na kom je sultan zastao a koje se danas zove “ El suspiro del moro” , što u prevodu znaci poslednji uzdah Mavara. Kazu jos I da je ugledavsi tužan I suzni  pogled svog sina upućen ka Granadi, Fatima, majka sultana, svom sinu Baobdilu rekla :“ Sada plačes kao zena nad onim što je trebalo da braniš kao muškarac.” Mavari su tada zauvek napustili Iberijsko poluostrvo, ali njihovi tragovi su u mnogim gradovima Španije ostali I dan danas, a neki od najlepših nalaze se upravo u Granadi.

        Obilazak Granade ćemo zapoćeti šetnjom kroz najstariji deo grada- Albaisin, koji se nalazi na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine. U ovom lavirintu uskih I krivudavih uličica smeštene su brojne starinske radnjice ( teterie) u kojima se prodaju arapske poslastice, čajevi I suveniri čiji su vlasnici Marokanci, nekadasnji  Mavari. U najstarijoj ulici grada Calle Elvira, probaćemo neke od čajeva interesantnog  I neobičnog ukusa I mirisa, imaćemo priliku da u rekonstruisanim  mavarskim bazarima Alcaiceria I Zacatin kupimo specificnu keramiku Granade sa plavo-zelenim detaljima, “marquertu” - arapske drvene kutijice ukaršene posebnom tehnikom ili ćilime iz Alpuhare. Obići cemo I neku od starih kapija grada, kao što je kapija Corral de Carbon iz XIV veka, Plasa Larga sa kapijom Puerta de las Pesas… Odatle krećemo ka Alhambri, ulicom Carrera del Daro koja se pruža duž gradske reke Daro. U ovoj ulici nalazi se i najstarije arapsko kupatilo u Španiji El Banjuelo, hamam iz XII veka, koji je nekad bio deo dzamije.

Ubrzo će se pred nama ukazati I najpoznatija građevina Granade, nadaleko poznata tvrdjava Alhambra i vrt Generalife! Ona je najveće i najslavnije dostignuće mavarske arhitekture I hortikulture u Andaluziji.

Nalazi se na brdu iznad grada a naziv palate u prevodu znači “ crvena tvrdjava” jer je izgrađena od crvenkastog kamena, koji pri zalasku Sunca poprima jos intenzivniju boju. U okviru ove palate nalaze se Alcazaba ( vojni magacin ), Nasridove palate, palata Karla V, dvoriste Cuarto Dorado… Za vrtove Generalife kazu da su rajski, a krase ih žbunovi mirte, pomorandzi I limuna otežalih plodova, najfiniji kamenorezi i duborezi unutrašnjih lukova, zidova i tavanica, fontane i bazeni. Obilazak grada nastavljamo na brdu Sacramonte ( sveto brdo ) u severo-istočnom delu grada, koje su pre mnogo godina naselili Cigani (Gitanos). U njihovim kućama- pećinama u brdu, danas se nalaze neki od najpopularnijih flamenko barova I restorana sa bogatim noćnim zivotom. Ovaj deo Granade je veoma popularan jer ga smatraju za mesto izvornog flamenka, pošto se zna da je flamenko zapravo mešavina španske gitare, arapske pesme I ciganskog plesa.

Hriscanski deo starog grada, koji je najmanji I najblizi novom delu Granade. U njemu se nalazi kruna pobede kraljice Izabele od Kastilje I kralja Ferdinanda II od Aragona nad Mavarima- velika Gotska katedrala sa kraljevskom kapelom Capilla real  iz XVI veka.  Nedaleko od katedrale, nalazi se muzej Casa de los Tiros, koji sadrzi slikarstvo, grafike I akvarele iz perioda XVII do XIX veka, mavarsku “ fajaluza” keramiku, tekstilne rukotvorine I kolekciju nameštaja iz XIX veka. Pri odlasku iz Granade, doživljaj ćemo upotpuniti pogledom na Sijera Nevadu, a zatim ćemo se polako, sumirajući utiske o ovom predivnom gradu, uputiti ka nekom drugom delu Andaluzije.

Slađana Vasiljević