Ljubazna stjuaresa KLM-a me budi iz maste I dubokog sna da bi mi ponudila vecernji obrok. “Sta zelite, piletinu ili testeninu?” Uf, tek sam progledao, prekinuli ste mi prelep san. “Hocu piletinu”. “Zao nam je, nestala je, izvolite testeninu!” “Nisam gladan, niti cu da jedem”. S nestrpljenjem cekam da sletim I da dodirnem americko tlo. Aaa, koje uzbudjenje, osecao sam se bas dobro. Trebali bi pomenuti da sam samo zbog jeftine karte izabrao da letim preko Sjedinjenih Americkih drzava. Kako predrasude mogu da ubiju coveka, kako ga osiromase I kako mogu da ga ostave uskracenog za toliko lepih stvari. Svako normalan u sebi ima neku vrstu odbojnosti prema USA, razlozi za to su nebitni. Ali “Big Apple” nije USA, to je centar Sveta obojen kulturama svih mogucih nacionalnosti, u njemu zive bukvalno svi narodi ove planete, to je bez konkurencije najbolji grad na Svetu, to je grad koji nikad ne spava I na kraju, to je grad bezbroj mogucnosti I grad neverovatnog duha! Duha koji sigurno necete osetiti ni na jednom drugom mestu na planeti Zemlji.Grad koji zivi, grad koji dise zajedno sa svim svojim zaljubljenicima.
Slecem na JFK u vecernjim casovima I posle krace carinske kontrole hvatam “Air Train”. Welcome to Jamaica station! Nisam jos na Karipskom ostrvu ali je ovaj “hood” prepun tamnoputih ljudi sa Kariba. Presedam na E-train I nastavljam dalje prema Astoria Queen’s-u. Usput, posmatram ljude oko sebe I brojim stanice Subway-a. Hvata me jeza a istovremeno I euforija, ma, ona je bila sa mnom non-stop. Prateci Bojanina uputsva, nikako se nisam mogao izgubiti. Niko se ne moze izgubiti ovde. Dolazim na Astoriu, na Steinway street I gledam kvartove I kuce sa pozarnim stepenicama. “Gde li sam se ja to izgubio? U kom sam ja to filmu?” Ali ta misao me drzi samo dve sekunde I onda shvatim. Ja sam u stvari dosao svojoj kuci! Kakav neverovatan I neopisiv osecaj! New York City je moj dom, isto koliko je I dom ljudi koji u njemu vec zive. To je prvo sto cete osetiti u ovom megalopolisu. Kao da svi stanovnici zeljno iscekuju vas, kao da svi misle ko ce jos da dodje I da kreira svoje snove u ovom predivnom gradu. Niko se ovde ne oseca kao stranac, to je tako od kada je Henri Hadson promasio svoj put I ovde osnovao Novi Amsterdam.
Setajuci Astoriom I trazeci 28-u aveniju idem euforicno ka svom cilju. Kroz par minuta, pocinje moj film. Tu su snovi postali realnost. I dalje ne mogu da verujem da se to stvarno desava, kao da nije dovoljno realno bilo. Legnes da spavas posle dugackog puta I ne mozes da se smiris jer ti je toliko nestvarno sve to da ti mozak jednostvno ne funkcionise. Ipak, zaspao sam, miran i bezbrizan, ocaran svojom trenutnom realnoscu. Moje prvo jutro u Njujorku je bilo… ali trebalo je krenuti dalje od Queen’s-a. Naravno, voznja podzemnom I izlazak na 54-toj ulici. Sam dolazak medju oblakodere u prvi mah I nije nesto ocaravajuci, ali posle par minuta sve pocinje da dobija svoj smisao. Svi ljubitelji “ istorije umetnosti” I “stare arhitekture” ce verovatno reci da to I nije nesto posebno ali ne,ne, to je obicna sujetna laz. Oblakoderi na Menhetnu I te kako imaju svoju ulogu I smisao, iako su sive boje oni su predivni, ocaravajuci, impresivni kao celina. Vecina njih, ukljucujuci I EMPIRE STATE BUILDING je gradjena pre II svetskog rata (CRYSLER-ova zgrada takodje), sto je nezamislivo I ne pojmljivo za to vreme, pogotovo ako se uzme u obzir I “Velika Depresija”. Mnogo nerealnih stvari ovde postaju vrlo stvarne. Nastavljam setnju Fashion Avenijom prema Times square-u.Bombardovanje reklamama I nepotrebnim informacijama. Uvece je jos “gore”, jednostavno ne znas gde bi pre gledao jer mi toliko stvari skrece paznju da ja kao posmatrac ostajem potpuno zbunjen. Inace, ovaj mali trg koristi tokom noci osamdeset posto struje celog Menhetna. Sve bljesti, svetla na sve strane. Stvarno se osecam kao da sam u nekom filmu. Pored mene trcecim korakom prolaze Njujorcani raznoraznog profila: poslovni I lepo obuceni ljudi, tamnoputi kao “gangsteri” sa pantalonama na pola dupeta, zgodne I doterane devojke, ofucani umetnici u nekom svom fazonu I nekoj svojoj realnosti, Jevreji sa njihovim kapicama, Azijati sa svojim aparatima I mnogi drugi. Ne vredi nabrajati. Jednostavno, ne postoji neki profil ljudi I neka nacija koja ne moze da se vidi na ulicama nemirnog grada. Planski gradjeno ostrvo I pravougaone raskrsnice ti znatno olaksaju posao prilikom setnje I obilaska. Usput, Ameri nisu imali toliko puno “ratnih heroja I znamenitih licnosti” u njihovoj istoriji (kao mi na pr.), pa im se ulice jednostavno obelezavaju brojevima. Dakle, nema gubljenja I lutanja, sve je prosto da prostije ne moze biti. Preko dvadeset linija metroa ce vam znatno pomoci I u mnogome olaksati kretanje a istovremeno ce vas ta voznja lagano uspavati I podsetiti na neke cuvene filmove snimljene u ovom gradu.
Odlazim na vrh najvise zgrade I izbezumljen gledam na Hadson reku, na Jersey, na gornji I donji deo, na ostrva Elis I Liberty… Ah da, Central park! U svoj toj biznis dzungli, u svom tom haosu I izmedju svih tih oblakodera nalazi se predivan park ogromne povrsine gde se izgubite u zelenilu I za trenutak zaboravite da se nalazite u gradu od preko dvadeset miliona stanovnika. Zooloski vrt, fontane, jezera, lepo uredjene staze I setalista, ulicni sviraci, pantomimicari itd. samo su jedan deo ogromne celine. U blizini Central parka se nalaze jos I muzej grada, zatim Metropoliten, prirodnjacki muzej I jos par veoma interesantnih galerija. Gde sad da krenem? Kupio sam propusnicu “kao svaki pravi turista” I krenuo u muzej grada. Henri Hudson je ploveci za Holandsku kraljicu stvarno slucajno dosao na ove prostore, ali gledajuci istoriju Njujorka I slusajuci stare price, grad nikako nije slucajno postao centar Sveta. Iako je bilo dosta hladno, krenuo sam busom sa otvorenim krovom da se vozim do Bruklina. Jos jedan zanimljiv “hood” I jos malo divljenja mostovima “Menhetn” I “Bruklin”. Drugi pomenuti je gradjen krejem devetnaestog veka preko Istocne reke I bio je jedan od prvih lancanih visecih mostova na Svetu a dugo vremena je bio najduzi viseci most na Svetu. Danas I dalje pleni svojim ponosom I svojom grandioznoscu. Isao sam I peske preko njega, nisam mogao nikako da odem iz Njujorka a da se ne prosetam cuvenim mostom.Usput,pre I posle toga, setnja “Wall Street”-om, Malom Italijom, Kineskom cetvrti I bleja na “Union square”-u. Grad hiljadu mogucnosti vas nikad nece ostaviti u dosadnom raspolozenju.
Krstareci rekom koja nosi ime po cuvenom Englezu, imao sam prilike da izbliza vidim francuski poklon ovom gradu, koji je vec dugo zastitni znak Amerike. U blizini, “Staten Island” I ostrvo Elis kao I mali deo Dzersija. Opet sam impresioniran oblakoderima Menhetna. Nema bliznakinja da se isticu ali gledajuci ostrvo sa reke, zgrade deluju toliko veliko I toliko jedinstveno. Nije bilo kraja mojoj sreci I odusevljenju. A takav je bio I sam trenutak, takvi su bili svi trenutci, takvi su bili dani provedeni u Njujorku. Odlazio sam iz tog grada ali sam se ubrzo vratio. Imao sam I tu srecu da sletim onda kada svetla grada obasjavaju celo nebo. Neverovatan je pogled nocu na oblakodere Njujorka. Opet, moram da koristim tu rec. Sve je u tom gradu bilo neverovatno. Duh, grad, vreme u njemu, price, desavanja pre I posle toga. Kao da u neke stvari nikad ne mozes da poverujes. Ili ne zelis?! Mozda je to bio samo san? Ali, ne , Njujork je samo mesto gde se kreiraju snovi, gde pocnes da verujes u neke stvari kakve god da su. Na odlasku, pljusti ledena kisa. Ona mi je ,u stvari, pomogla, kapuljaca na glavi mi je sakrila sve lose stvari na mom licu, ali na dolasku na terminal, neke stvari nisam mogao da sakrijem. Oci prenose govor srca, one su uvek najiskreniji deo neke osobe. Moje su samo pricale istinu!
Vraticu se u “Veliku Jabuku” kad tad. Njegov duh me jednostavno vuce, zove. Uvek cu voleti ovaj grad I vreme provedeno u njemu. Duh Njujorka je nemoguce zaboraviti, secanje je nemoguce izbrisati a vreme je nemoguce vratiti. Tacno je kao sto Alisa kaze: Njegove ulice ce te uciniti novom osobom, njegova svetla ce te inspirisati, New York… New York… New York…
http://jungletribe.com/putovanja/njujork/
Нема коментара:
Постави коментар